Šta trebate znati o karcinomu na grlu
Karcinom na grkljanu sačinjava 1-2% svih karcinoma, ili 2-10 slučajeva na 100.000 ljudi. Od ovog tipa karcinoma muškarci obole 4-10 puta češće nego žene. Prema d-r Ljirimu Demiriju, otorinolaringologu, ovaj tip kancera se najčešće javlja nakon pedesete godine života, a najveći rizik faktor za njegovu pojavu je pušenje. Koda pušača, rizik od pojave ovog tipa karcinoma je 5-25 puta veći. Konzumacija alkoholnih pića, posebno u kombinaciji sa pušenjem, povećava rizik od ovog oboljenja i do 40 puta. Kao rizik faktori se spominju i gastroezofaegalni refluks, iritacija sa hemikalijama, azbest i sl.
Prvi simptom, promuklost
Tumor se najčešće nalazi na glasnim žicama i prvi znaci su menjanje kvaliteta glasa i promuklost. Ukoliko promuklost traje duže od 2 nedelje, preporučuje se da se odmah konsultirate sa lekarom za uvo, nos i grlo. Ostali simptomi su bolovi u grlu i ušima, a kod naprednijih slučajeva može se primetiti otežano disanje, bol prilikom gutanja, kao i krvava pljuvačka. Ako se kancer proširi na limfne čvorove, javlja se otok na vratu.
Dijagnoza
Dijagnozu karcinoma na grkljanu postavlja otorinolaringolog na osnovu više dijagnostičkih postupaka. Najpre kroz razgovor sa pacijentom za simptome koje ima i period kad su se pojavili, lekar dobija važne podatke o bolesti pacijenta (anamneza). Klinički pregled podrazumeva nekoliko dijagnostičkih postupaka, kao što su pregled na grlu (orofaringoskopija), pregled grkljana i glasnih žica pomoću rigidnog ili fleksibilnog endoskopa (laringoskopija), palpacija na vratu i radiološka isleđivanja na vratu (ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca). Ukoliko postoji sumnja za pojavu karcinoma na grkljanu, kod pacijenta se preporučuje direktna laringoskopija sa videolaringoskopom ili operativnim mikroskopom, uz kratkotrajnu anesteziju i biopsija zbog histopatološke dijagnoze promene. U zavisnosti od rezultata histološke analize daju se saveti pacijentu za dalji tretman.
Hirurško lečenje i radioterapija
U tretmanu karcinoma na larinksu postoje dva terapijska pristupa: operativni tretman i radioterapija. Hemoterapija se koristi najčešće kao dopuna operativnom lečenju i lečenju radeoterapijom. Tip i obim operativnog zahvata zavise od pozicije i veličine karcinoma, kao i od proširenosti bolesti. U zavisnosti od veličine tumora i njegove lokalizacije operativni zahvati mogu biti funkcionalni, kada se uklanja samo tumor i deo glasilje ili cela glasilja (chordectomia). Postoje i funkcionalne laringektomije kod kojih se uklanja tumor i deo grkljana (parcijalne horizontalne i vertikalne laringektomije).
Ako je tumor veći i kasnije otkriven, potrebno je da se ukloni ceo grkljan (totalna laringektomija). Potrebno je naglasiti da kod većinu hirurških intervencija zbog obezbeđivanja disanja, potrebno je kreirati privremenu ili trajnu traheostomu, otvor na vratu i dušniku kroz koji pacijent može disati postoperativno. Ukoliko postoje i metastaze u limfnim čvorovima na vratu, potrebno je uraditi selektivnu ili radikalnu disekciju na vratu kako bi se uklonili limfni čvorovi na jednoj ili obe strane vrata. Nakon operativnog zahvata sledi onkološki pregled i procena o daljem lečenju (radioterapija, hemoterapija). Ponekad je tumor toliko veliki da ne dozvoljava operativni tretman i u tim slučajima jedini način lečenja je zračna terapija i hemoterapija.
