Dali je kancer nasledna bolest?

Većina vrsta kancera nije nasledno, ali za njih postoji genetska predispozicija. Danas, kao rezultat procesa dešifriranja naših gena, počinje da se shvata odnos između određenih gena i karaktristika koje nas razlikuju od drugih ljudi, kao i interakcija ovih gena sa hranom i ekološkim faktorima.

Identifikacija genetskih mutacija dobija poseban značaj u dijagnozi mnogih bolesti, čiji se broj povećava iz dana u dan. Kancer je jedna od ovih bolesti. Kancer se formira mutacijom velikog broja gena u jednoj istoj ćeliji, u dužem vremenskom periodu i rezultira njihovim nekontrolisanim rastom.

Koji su faktori rizika?

Glavni faktori rizika su: način života, ekološki faktori, biološke karakteristike ili nasledne osobine. Svi ovi faktori doprinose mutaciji gena, zbog čega dolazi do razvoja kancera. Ukratko: Rizici povezani sa stilom života su: pušenje, navike u ishrani i fizička aktvinost. Izlaganje sunčevim zracima i dimu (pasivno pušenje), radionici u domu ili kancelariji, materijalima kao što je azbest, pesticidima i virusima i bakterijama, karakterišu se kao ekološki faktori rizika. Uzrast, pol i boja kože smatrajuse biološkim rizikama. Viski rizik od dobijanja kancera usled nasleđenih genetskih osobina postoji u sledećim situacijama: ukoliko imate članove porodice koji su dobili kancer u relativno ranom uzrastu, ukoliko je isti tip kancera prisutan u tri generacija jedne porodice, ukoliko tri člana porodice sa jedne strane imaju istu vrstu kancera, ili ukoliko član porodice ima više od jedne vrste kancera. Sa druge strane, nasledne osobine takođe mogu da spreče pojavu kancera. Ukratko, interakcija niz gena i raznih faktora opredeljuju dali će neka osoba oboleti od kancera.

Dali je moguće smanjiti rizik od kancera?

Kontrolisanjem faktora rizika, kao što su način i stil života, ekološki faktori i delovanje u suglasnosti sa našim fizičkim karakteristikama, možemo uticati nasmanjenju rizika od pojave kancera. Jedan primer je pušenje, koje je povezano sa jednom trećinom svih smrtnih slučajeva. Pušači su 2.000 puta više izloženi tom riziku nego nepušači. Drugi primer je u tesnoj vezi sa izloženost ljudi štetnim ultravioletovim zracima (UV). Rizik od kancera na koži kod ljudi sa svetlom kožom izloženim sunčevoj svetlosti, ili UV zracima u solarijumu, 10 puta jeveći nego onaj kod ljudi sa tamnom kožom. Moguće je promeniti i ekološki faktor, kao i naš način ponašanja, ali ne i genetiku. Zbog toga, genetska ispitivanja u oblasti istraživanja molekularne onkologije, koja uključuje analizu gena koji kreiraju tendenciju za pojavu raka, postaju vrlo važna. Na taj način, molekularna onkologija omogućava da se preduzmu preventivne mere pre nego što se kancer pojavi, sprečava tranziciju gena koji stvaraju uslove za kancer kod dece, ili daje sigurnost da je plan za lečenje aktuelnog kancera efektivniji.

Geni za koje je dokazano da izazivaju kancer:

• Utvrđeni su geni koji se povezuju sa nekim tipovima kancera. Na primer, rizik od kancera na dojci ili na jajnicima kod ljudi sa BRCA1 ili BRCA2 – genetskom mutacijom, može se povećati za više od 85%.

• Poznato je da je rizik od karcinoma na želucu i debelom crevu veći ako je nasledan t.j. ako su najbliži članovi porodice bolovali od ove maligne bolesti.

• HPV (human papiloma virus) se smatra glavnim uzročnikom karcinoma na materici, koji je jedan od najčešćih tipova kancera kod žena u svetu. Kancer se razvija 10 godina nakon virusne infekcije. Većina žena ima predispoziciju da budu zaražene ovim virusom. Ovaj virus dovodi do kancera samo u 1 procentu slučajeva. Osim toga, HPV je složena virusna zajednica sa više od 100 vrsti. Neke od njih izazivaju kancer, dok druge vrste mogu biti uzrok pojave benignih tumora. Zato je važno da se zna koja vrsta virusa izaziva karcinom na materici, kako zbog rane dijagnoze, tako i zbogotkrivanja dali postoji korist od novoproizvedene vakcine. Centar za genetsku dijagnozu u okviru “Adžibadem” klinike (GENETIKA) vrši genetsku identifikaciju više od 100 vrsti HPV-a.

Značaj genetike u dijagnosticiranju i tretmanu kancera je u porastu. Molekularna onkologija danas igra važnu ulogu u predviđanju i kontrole rizika kod obolelih od malignih tumora.

Šta predstavlja molekularna onkologija? 

 Pristup lečenja na osnovu genetskih karakteristika ćelija kancera, predviđanje toka bolesti, nadzor efektivnosti lečenja i rana dijagnoza u slučaju obnavljanja bolesti, moguća jesamo uz pomoć molekularne onkologije.

Dali se informacije o određenim genetskim mutacijama koriste pri izboru tretmana?

Informacije o određenim genetskim mutacijama kod različitih tipova kancera su od velike važnosti u kreiranju tretmana i upotrebi određenih lekova u tom tretmanu. Na primer, dijagnoza mutacije K-Ras-a je od ključnog značaja za plan lečenja debelog creva. EGFR mutacija ima veliku važnost za tačan izbor lekkova u tretmanu kancera na plućima.

Koje vrste kancera se mogu najefikasnijetretirat iuz pomoć molekularnih metoda?

Razne vrste kancera krvi, multipen mielom i limfomi su glavne vrste kancera koji se otkrivaju pomoću molekularnih metoda. Genetska i hromozomska analiza značajno doprinose za brzu i efikasnu dijagnozu kancera koji potiče iz krvi ili koštane srži, kao i za odluku u vezi progresa lečenja, planova lečenja, identifikaciju toka lečenja, pa čak i za ranu dijagnozu prilikom obnavljanja bolesti.