Borba sa kancerom me je naučila kako da živim

"Kad me neko pita šta mi se dogodilo i kroz šta sam sve prošao, kažem mu da me to ne pita jer ono što je bilo, bilo je i prošlo. Pitajte me šta sam naučio kako bi vam to preneo, da ne bi i vi morali da preživite ono što sam ja. Ono što je bilo ni najljućem neprijatelju ne bih poželeo", ovako je svoju priču započeo tridesetpetogodišnji Paskal Krapovski. On je, kao i svaki mlad čovek, živeo u punoj brzini. Želeo je dadostigne profesionalne visine, da oseti uspeh, da postane istinski profesionalac. No kad je u 34. godini odlučio da započne porodični život, stiglo je upozorenje.

"Gospod mi je lupio šamar, misleći valjda da nešto ne valja u načinu mojeg življenja. Udario mi je šamar kako bi produžio da živim u istom telu, ali jači i sa drugčijim pogledom na život", nastavlja svoju ispovest g. Paskal.

Peda tumorske mase u grudima

Šamar je bio u vidu tumora u grudima, dugačak dvadeset santimetara, otkriven u podmaklom, četvrtrom stadijumu. Ta štetočina mu je pritiskala pluća, srce, želudac i otežavala disanje.

„Nadula mi se glava, nisam mogao da spavam da jedem, uveče sam imao visoku temperaturu, a sa terapijom nisam mogao da počnem jer i posle tri biopsije nije utvrđena tačna dijagnoza. Na nju sam čekao četri meseci kad je utvrđeno da stvarno imam kancer, a da bi i sam bio siguran, zamolio sam jednog prijatelja koji je pred Novu godinu odlazio u Namačku, da mi tamo kod prijatelja patohistologa proveri ovdašnju dijagnozu. No otuda je stigla sasvim druga dijagnoza. Bio sam zbunjen i potražio sam i treće mišljenje. Uspostavio sam kontakt sa Kliničkom bolnicom "Adžibadem Sistina" i odneo sve dotadašnje nalaze na uvid d-r Katerini Kubelka i ona je samo potvrdila dijagnozu iz Nemačke, i tako je počelo moje lečenje" , priča nam Paskal Krapovski.

Takoje posle tromesečne odiseje trebao da počne sa terapjom, ali su se javili dodatni problemi- srce. Tako je hitno primljen u Odeljenju za kardiologiju u "Adžibadem Sistina".

"Poslali su me u Odeljenju kadiologije gde me je primila d-r Danijela Projevska. Trebalo je da mi iz grudi izvade tečnost kako bi počeo sa lečenjem. Imao sam sreću da padnem u prave ruke, budući da je doktorka zaista predivna osoba. U saradnji sa d-r Žarkom Hristovskim odstranili su mi tečnost iz levog plućnog krila i tasko sam postao pripravan za novi izazov".

Intezivna hemo i terapija zračenja

Posle drenaže srca, Paskal je u Crentru za onkologiju u "Adžibadem Sistini" započeo sa petomesečnom hemo i zračnom terpijom. Tumor hiruški nije mogao biti odstranjen jer je bio rastući, obavijao arteriju.

„Primio sam terapiju u četri ciklusa a onda je započela zračna terapija na akceleratoru TRILOGY. Imao sam tačno dvadeset zračenja. Bilo je iscrpljujuće ali se nisam predavao", objašnjava Paskal.

Doktori su me pratili kroz bitku

Paskal kaže da je tokom lečenja, stvorio mentalnu barijeru, ne dozvolivši da bolest utiče na njega. Razumljivo, najveću podršku pritom je imao od porodice i verenice koji su bdeli pokraj njega, bodreći ga. Naravno, zajedno sa timom lekara u Centru za onkologiju i radioterapijuu "Adžibadem Sistini".

Paskal je uspeo da se izbori sa izazovom

„D-r Slavica Kraleva i D-r Deva Petrova su me vodile kroz celu bitku. Sve što sam hteo da pitam i da snekim podelim, odlazio sam njima. Doktori su meprihvatili sa osmehom na licu, dali su mi kompletnu informaciju, i prihvatili me kao da se znamo celi život. Bili su tu za svako moje pitanje za svaku nejasnoću. Ni jednom me nisu odbili. Nutricionista Ana Antovska me je savetovala oko ishrane. To su momenti od kojih sam kompletno zadovoljan. Na prvom mestu je stručnost lekarskog tima, potom pristup pacijentu i kompletan kvalitet bolnice. Znam gde se lečim, znam šta da očekujem i dobio sam to što sam očekivao", priča Paskal o svom iskustvu pri lečenju u “Adžibadem Sistini”.

Posle terapije tumor se povukao

Terapija je ubrzo počela da daje rezultate. Tumor se sa 20 smanjio na 10 santimetara.Poslednji PET skenje pokazao samo 5 antimetara neaktivne tumorske mase. Ipak, za Paskala su najteži trenuci bili upravo dok je čekao rezultate PET skena.

 „Pri svakom dolasku na PET skenu ili na kontroli, nadaš se pozitivnim rezultatima. Osećaš se kao kad čekaš rezultate sa polaganja ispita. Kad mi je stigao rezultat sa prvog PET skena, sebe sam počastio čašicom čiz kejka, pio sam kafu iako sam bio na reigorozno kontrolisanoj ishrani. Sutradan sam pio i pivo” - opisuje Paskal trenutke kad je saznao da je blizu pobede u borbi sa kancerom.

Paskal je naučio kako da se izbori sa bolešću, da dobije snagu i da shvati da su mogućnosti za izlečenje velike. On poručuje da, kao i za sve u životu, tako i za kancerom treba da se boriš. Njegova borba ponovo ga je vratili na stazi života. No, ovoga puta drugčijeg, jačeg i sa novim pogledom na život.

Šta sam naučio od kancera...

Shvatio sam da mora da se promeni način življenja i ponovo dase vrati prirodi. Terapije su važne,ali i način života, da bi se lakše suočio sa terapijama. Voće i povrće su svakodnevno prisutni u mojoj ishrani.Promenio sam ishranu i način života, treniram, fizički sam aktivan, šetam. Treniram kung fu i imam dosta energije. Bilo je momenata kad sam duhovno padao jer je čovekova psiha lako lomljiva i krha. Bilo je takvih momenata, ali retkih i bili su vezani sa pitanjem dali ima kraja, sa nadom da će kraj doći brže i da ću se probuditi iz lošeg sna. Bio sam svesan da će doći kraj no da postoji i put koji treba da se pređe. To me je vodilo niz sve takve trenutke. Nisam dozvolio da moj život završitujer sam znao da da ima još mnogo toga što mogu da dam, ne samo muzici i društvu. Kući sam imao verenicu i zamislite da mi se nešto dogodilo, šta bi bilo snjom, sa ocem, bratom, unukom. Toje bilo ono što me držalo i činilo jakim. Bez obzira na to šta bi se dogodilo, bez razlike na rezultat, život moramoživeti do poslednjeg daha. Zato vam kažem, kako je uostalom govorio i legendarni Petre Prličko, dan započnite osmehom. "Nasmejte se ogledalu i ono će se nasmejati vama".