Karcinom na usnama i u usnoj šupljini – oralni karcinom

Kod muškaraca se ovaj karcinom sreće dvaput češće nego kod žena. Rana dijagnoza se može postaviti stomatološkim pregledom.

Šta predstavlja?

Karcinom na usnama i u usnoj šupljini se može pojaviti na površini usana, kao i u unutrašnjosti, kod grkljana ili krajnika, ali najčešće zone pojavljivanja su usne i jezik. Kancerogene ćelije se formiraju od sluznice koja se nalazi u usnoj šupljini, na jeziku i usnama. Ova vrsta kancera se sreće dvaput čepće kod muškaraca nego kod žena.

Koji su simptomi?

U usnoj šupljini se formiraju bele i crvene tačke i ranice. Nakon toga se pojavlja bela lezija nazvana leukoplakija, koja može ukazati na malignu transformaciju. Crveno-bela lezija nazvana eritoplakija ima
veći rizik za razvoj kod:

• Rana u usnoj šupljini i na usnama koje se ne leče
• Rana koje često krvare
• Gubljenja zuba bez razloga
• Tegoba pri gutanju
• Pojave grudve ili kancerogene masti na vratu
• Bolova u uhu

Koji su faktori rizika?

Karcinom se može pojaviti kod ljudi koji imaju loše životne navike. Dobro je da se zna da se isti ne prenosi. Istraživanja su pokazala da dolenavedeni faktori povećavaju rizik od pojave raka:
• Pušenje cigareta je jedan od najvećih rizika za pojavu oralnog kancera. Ukoliko se cigarete konzumiraju duži vremenski period i u velikim količinama, rizik se povećava. Oralni kancer se javlja u 90% posto slučajeva kod pušača, a rizik se povećava ukoliko se pušenje kombinira alkoholom.
• Alkohol: Karcinom na usni i u usnoj šupljini se pojavlja češće kod ljudi koji konzumiraju alkohol. Rizik se povećava proporcijonalno sa povećanim konzumiranjem alkohola.
• Sunčani zraci: Sunčani zraci, osim što predstavljaju rizik za pojavu karcinoma kože, predstavljaju rizik i za pojavu karcinom na usnama. Rizik se povećava ukoliko pušite cigarete.
• Ukoliko postoji istorija raka u porodici, loša ishrana, pogoršano zdravstveno stanje i loši uslovi za življenje.
• Kod ljudi koji su imali karcinom na glavi i vratu, a pri tom su produžili da puše cigarete.
• Rizik se povećava ukoliko postoje vilične frakture, hronične rane izazvane loše urađenim zubnim protezama, osobeno ako se u isto vreme puše cigarete.

Kako se dijagnosticira?

• Kao kod svih vrsti kacera, tako i kod oralnog karcinoma, rana dijagnoza je od izuzetnog značaja. Samo sa redovnim kontrolama kod stomatologa može blagovremeno dijagnosticirati oralni karcinom.
• Za vreme pregleda doktor pregledava usnu šupljinu, jezik, meko tkivo, usne i ukoliko postoji potreba radi biopsiju. Lokalnom ili totalnom anestezijom uzima se briz i patohistološkom analizom se utvrđuje dali postoje kancerogene ćelije. Ukoliko se utvrdi prisustvo kancerogenih ćelija, preduzimaju se mere za sprečavanje nihovog širenja na druge organe. Zbog ovoga moraju se izvršiti dodatna testiranja. Sa ciljem da se uradi plan za terapiju, prave se radiološka ispitivanja, kao na primer radiografija, kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca, endoskopski pregledi i labaratoriska ispitivanja.

Kako se leči?

• Tretman se planira u konsultaciji sa lekarom za uvo, nos i grlo i onkologom. Pored operacije, može biti potrebno da pacijent bude izložen hemoterapiji i/ili radioterapiji. Nakon tretmana, pacijent natavlja lečenje kod plastičnog hirurga, logopeda i nutricioniste.
• Operacija: Operacija predstavlja vađenje kancerogenog tkiva i ukoliko je potrebno vaditi susedno tkivo, čiste se i limfni čvorovi. Nakon intervencije, neophodan je tretman za bolove zbog preosetljivosti za vreme jela. Otok na mekom tkivu može trajati nedeljama i u tom periodu treba da se konzumira specijalna hrana. Posle operacije, tim lekara rešava dali će pacijent produžiti sa radioterapijom ili hemoterapijom.
• Radioterapija: Primenjuje se kod oralnog karcinoma u predelu usne i grla sa visoko-energetskim zracima direktno na kacerogne ćelije sa ciljem da se spreči njihovo širenje. Doza radioterapije se utvrđuje prema mestu i veličini kancera. U Centru za onkologiju i radioterapiju „Adžibadem Sistina“ koriste se najsavremeniji uređaji i aparati za radioterapiju, uz čiju pomoć se povećava efektivnost terapije i minimizuju neželjeni efekti. Najčešći neželjeni efekti su: suva usta, gubitak zuba, uspaljeno grlo, krvarenje i bolovi na mekom tkivu, ranice u ustima koje se teško leče, lokalne infekcije, ukočenost zglobova na vilici, promene u mirisu i ukusu, male opekotine na koži i umor. Za vreme terapije treba paziti na oralnu higijenu pacijenta. Tokom cele terapije doktor za uvo, nos i grlo stoji vam na raspolaganju, naravno, ukoliko vam je potrebna pomoć.
• Hemoterapija: Takođe, poznata kao terapija lekovima, primenjuje se u cilju sprečavanja širenja kancerogenih ćelija. Lekovi koji se koriste za hemoterapiju imaju neželjena dejstva. Iako privremeno, mogu imati negativni uticaj na bubrege i na jetru. Zbog toga se hemoterapija ne preporučuje kod osoba koje imaju problema sa jetrom i bubrezima. Drugo neželjeno dejstvo, koje je privremeno, je opadanje kose. Nakon terapije kosa ponovo raste. Najčešći neželjeni simptomi su gađenje i povraćanje koji mogu biti propraćeni gubitom apetita i slabošću. Pacijenti se mogu suočiti sa privremenim slabljenjem imuniteta i postati podložni na infekcije. Iz ovih razloga, tretman se mora pažljivo sprovoditi.

Kako se možete zaštititi?

• Uzdržite se od konzumiranja alkohola i otkažite se od cigareta.
• Radite redovne preglede kod stomatologa.
• Lečite rane u usnoj šupljini koje si izazvane od zuba ili zubnih proteza.